Standardi rase
Romanovska ovca - rasa
Romanovska ovca – Carska ovca nastala je u Rusiji sredinom 19. veka u dolini reke Volge u Jaroslavskoj oblasti. Ime je dobila po Romanovsko-borisoglebskom okrugu, koji se nalazi u blizini današnjeg grada Tutajeva. Od samog početka vršena je stroga selekcija prema plodnosti, a posledica tog selekcijskog rada je najplodnija rasa ovaca na svetu.
Plodnost
Prosečna plodnost romanovskih ovaca je oko 250% po jagnjetu (dok je uz odličnu ishranu preko 400%), što bi značilo da 100 ovaca daje 250 do 400 jagnjadi u jednom jagnjenju. Ove ovce takođe imaju izraženu policikličnu prirodu, što znači da se uz pravilnu ishranu jagnjenje može postići prirodnim putem za samo šest meseci. U jednoj godini, kada se jagnje rađa svakih 6 meseci, jedna ovca daje u proseku četiri do šest jagnjadi, što je broj koji nijedna druga rasa ne može dati. Na ovaj način, iz jednog stada dobijamo od 120 do 170 kg jagnjadi žive vage ako uzmemo u obzir da je prosečna težina jagnjadi oko 30 kg. Tu količinu jagnjećeg mesa po ovci ne može prirodno proizvesti nijedna druga rasa za isti period jagnjenja.
Ovnovi imaju grivu od dugih crnih šiljastih vlakana oko vrata i na prednjem delu grudi. Prinos vune po ovci je 1,4 – 1,6 kg, a kod ovnova 2 – 3 kg. Noge, lice i uši životinja ove rase su prekriveni kratkom crnom dlakom, a delimično i belom zbog šara koje se javljaju. Sposobnost proizvodnje mleka je prilično dobro izražena kod ovaca ove rase.
Dimenzije
Ova ovca ima manje dimenzije (50 do 60 kg) i stoga troši manje hrane od ovaca težine 70 do 100 kg. Grla ove rase su veoma otporna, bez posebnih zahteva za hranu i smeštaj. Ova ovca je manje građe. Ovce teže od 50 do 60 kg, a naše od 70 kg do 80 kg, dok ovnovi teže od 70 do 90 kg, a naši ovnovi od 100 kg do 120 kg, a elitna grla preko 100 kg. Imaju malu uglastu glavu sa zaobljenom lobanjom i kratkim ustima kao i rep koji je dugačak 10 do 15 cm. Visina grebena ovaca je od 60 do 62 cm, a ovnova oko 64 ili 65 cm. Imaju veoma stabilnu konstituciju, kratke noge i veoma sitne kosti, što ih čini lakim za jagnjenje. Takođe, odmah nakon jagnjenja, novorođena jagnjad su veoma vitalna i počinju da jedu već sa 5 do 7 dana, što je mnogo ranije nego jagnjad drugih rasa. Jagnjad se rađaju sa potpuno crnom vunom sa dozvoljenim belim oznakama na glavi, nogama i vrhu repa. Bele šare na telu osim navedenih delova tela nisu dozvoljene. Prosečna težina jagnjadi sa 100 dana je 25-30 kg uz adekvatnu ishranu. Najbolji primerci dostižu težinu preko 40 kg za 100 dana. Vuna je gruba, ima sivu boju, zbog mešavine finih, belih vlakana. Takođe je puna crnih osinih vlakana
Parenje i seksualna zrelost
Ovce se pare 30 dana nakon jagnjenja, što ih čini jedinstvenim u svetu, dok je npr. drugim rasama potrebno najmanje 42 dana. Romanovske ovce imaju nešto kraći period gravidnosti od 138 do 143 dana, što sve utiče na činjenicu da ovce ove rase i njihovi potomci imaju jagnje svakih 6 meseci. Ovce ove rase dostižu polnu zrelost veoma rano. Mlade grle su polno zrele za 4-5 meseci. Ženke ovaca se uglavnom pare sa osam meseci, tako da se prvo jagnje rodi u dobi od godinu dana, a već pri prvom jagnjenju prosečna plodnost je oko dva jagnjeta po ovci.
Mleko
Kod ovaca ove rase, sposobnost proizvodnje mleka odličnog kvaliteta je prilično dobro izražena. Sa prosečnom proizvodnjom mleka od 150 do 200 litara po laktaciji, ova ovca nema problema sa hranjenjem svog legla, koje ponekad broji 5 do 6 jagnjadi. U periodu laktacije od 100 dana, ovce proizvode prosečno 100 do 150 litara mleka, a rekordne ovce proizvode 200 litara mleka ili čak i više. Zbog visoke plodnosti, relativno dobre proizvodnje mleka i velike vitalnosti, ovce ove rase su uvožene u različite delove balkanskih zemalja, radi ukrštanja sa domaćim rasama ovaca, gde su postignuti različiti rezultati.
...ali standardi rase Romanov se brzo menjaju na našoj farmi… dakle, evo odeljka:
Najnovije vesti
(23. februar 2026.) Porođajna težina jaganjaca se povećava pravilnim hranjenjem pre jagnjenja, i to je jasno. Međutim, ukupna težina legla u novoj sezoni jagnjenja (2026.) sa novim genetskim linijama je znatno veća. Novi rekord u ukupnoj težini legla postavili smo u februaru 2026. godine, kada je leglo jedne ovce sa 5 rođenih jagnjadi težilo 19,6 kg (pogledajte slike). Verovatno bi trebalo dodati još 10-15 litara amnionske tečnosti (ukupno 30-35 kg). Dakle, ova ovca je izgubila 30-40% svoje težine završetkom porođaja.
Ovaj genetski uticaj je evidentan kod prvojagnjnica. U sezoni 2022-2025, sa standardnim prosekom od 3,3 jagnjadi (3 živa), jaganjci su imali težine 2,5-2,9 kg, a sada nova generacija prvojagnjenica pretežno rađa jaganjce sa pojedinačnim težinama između 3,0-3,6 kg (teži su za 0,5-0,7 kg).
Svakako je poželjno imati težu Romanovsu jagnjad za dobar start (ono što je očigledno za njih), ali da li je to dobro za majku, uskoro će se videti… ili će ovaj parametar morati da se vrati na nižu porođajnu težinu i uravnoteži semenima starijih generacija ovnova. Prevelika jagnjad će ugroziti potreban prostor u materici za one koji jagnje više od 4 jagnjeta. Sada imamo nekoliko jagnjadi sa savijenim kičicama u leglima sa 5 jaganjaca (zbog nedostatka prostora; to je problem od nekoliko dana, ali nam to nije potrebno).
